Novi Sad Kafanologija i prostitucija

Cena: 2,000 din.
Za inostranstvo: 20 e

Poručiti:

Kontakt tel. 064/1258337

mail:zoranknezev@gmail.com

Predgovor

Kafana, reč koja se na ovim prostorima oduvek izgovarala sa ushićenjem, a često i pisala sa velikim slovom, kao što biva sa  imenom Boga. Vlasti su se menjale, kao gazde i nazivi, ali su kafane uvek bile pune varošana, salašara, nakupaca, dođoša i svakojakog naroda, jer običnom svetu nije bitna ni vlast, ni gazda, ni naziv, on hoće među lјude, u kafanu. I baš zato je „volemo“, takvu svakojaku, punu mirisa i uskislu od močvara i ustajalih voda po ovoj našoj pustoj ravnici. Al’ i odvažnu i gospodsku, kada se naredi za kakav kirbaj ili svetac, sa čistim kariranim stolnjacima na astalima, nalivenim od prokislog vina, pa kad nagrnu momci u astraganskim šubarama i bundama, i kada se toči i ne pita „šta košta“.

Svuda ih je bilo, u svakoj ulici, u centru, na prilazima gradu, po pristaništima, pored krstova krajputaša, železničkih stanica, pijaca, ispod lipa, breza, jablanova, hrastova… Bilo ih je malih i velikih, na dobrom i lošem glasu, sa dobrim i lošim vinom, bilo ih je raznih, i sve su ušle u istoriju koja se prenosi sa kolena na koleno i ostaje neizbrisivo urezana u svaki gen onoga ko bar jednom kroči u njeno veličanstvo…  Kafanu.

Čini mi se da nijedna lјudska tvorevina nije opevana toliko puta, i sa toliko emocija, kao kafana. A kako i ne bi, kada je svaki srećan i tužan trenutak, u čovekovom životu, kulminirao upravo na ovom mestu. Nakon rođenja u kafani se slavi novi život i rođenje  a posle svake sahrane u nju se ide na daću za pokoj duše. Kafana je mesto gde se okuplјala inteligencija i gde su stvarane neke od najlepših pesama. U njima su vođeni važni razgovori, ugovarani poslovi, i postizani svi bitniji dogovori, od prekrajanja granica do ulaska u rat. To je mesto gde su i ružne devojke „lepe” i mesto u kojem lјudi beže od stvarnosti. To je carstvo neopranih čaša i stolnjaka, gde gosti prave istinske testove izdržlјivosti u pogledu ispijanja raznih destilata boga Bahusa. Kafane žive svoje živote za goste namernike. One su oduvek imale bitnu društvenu ulogu i bile su mesta okuplјanja svih staleža. Krčme su predstavlјale mesta sastajanja prijatelјa, poznanika i slučajnih prolaznika, stalnih i povremenih „mušterija“, istomišlјenika i neistomišlјenika. Takođe, bila su to mesta gde su navraćali boemi, pa se bekrijalo i veselilo, često, uz opijajuću kaplјicu, i svađalo, pa i fizički obračunavalo i ubijalo.

Kafana je kod nas oduvek bila institucija. Sudbine starih kafana u Novom Sadu su slične sudbinama kafana širom Evrope, jer one su zasigurno odigrale ulogu „malih gradskih parlamenata“ gde se sve i svašta moglo čuti u „onim vremenima“. Kada su novine i pisana svedočenja bila prava retkost, kafane su bile pravi i sigurni izvori informacija, kako stanovništvu, tako i policiji. Kafane su prva medijska sredstva kroz istoriju ili prvi javni servisi informisanja, stoga slobodno možemo reći i preteča društvenih mreža.

O njima je mnogo pisano. Teško da postoji neko značajnije književno delo a da u njemu neka od kafana nije spomenuta. O njima su pesme ispisane i gotovo da ne postoji značajniji pesnik koji ih nije opevao. Ovekovečena je i u filmovima i glumačkim biografijama, koje svedoče da su u njima provodili najviše vremena u svom radnom veku. Verovatno da ne postoje akademici, doktori, pravnici i advokati, inženjeri, profesori, sportisti, pisci, umetnici, majstori i šegrti, lјudi svih fela i profesija na ovim prostorima, koji ne podnose kafanu. Pored popa, učitelјa, doktora i senatora, kafedžije su bile među najuglednijim lјudima u prošlosti ovog našeg grada. Oni su u svojim kafanama okuplјali najviđenije lјude i sa njima provodili nezaboravne trenutke, od kojih su neki upisani i u istoriju Novog Sada.

Kafane imaju svoj vek, kao i lјudi, rađaju se, žive i umiru. Kafana zahteva ozbilјniju naučnuanalizu i pristup, šta to ima u sebi da toliko privlači lјude. Čini se da nju posećuje više njenih vernika, nego onih što odlaze u crkve.

 Odgovore na ta pitanja, a i na mnoga druga, verovatno će nekada neko dati, a ja ću se zadržati na kafanskim pričama i hronikama iz prošlosti. Ova knjiga plod je mog dugogodišnjeg istraživanja i pisanja o kafanama i kafanskom životu na ovim prostorima. To bi značilo da se u knjizi nalazi sve ono što ide uz kafanu, razni događaji, tamburaši, hrana i piće, njeni posetioci, boemija, prostitucija i druge pojave koje kafanski život podrazumeva.

Ovu knjigu pokušajte da doživite kao spomen na stare novosadske kafane, a ne kao naučnirad na tu temu. Ovde ćete naći odgovore na mnoga pitanja o vlasnicima i pojedinim ugostitelјskim objektima u Novom Sadu, ali i o svemu onome što se dešavalo oko njih. Trudio sam se da ih dosta obuhvatim, i nadam se da sam uspeo u tome, ali morate znati, da ovde nisu obuhvaćene sve novosadske kafane i ugostitelјski objekti, jer nije mi to ni bila namera. Neka se ne lјute oni vlasnici novosadskih ugostitelјskih objekata koji nisu „stali“ u ovu knjigu, jer sam jednostavno bio ograničen prostorom. Ali, kako kažu naši stari, treba nešto ostaviti i za drugi put, jer pisati o novosadskim kafanama moglo bi se u nastavcima, toliko ih je bilo.

 

Zoran Knežev